Categories
Uncategorized

Stanje organizma u očnom dnu

Spisak bolesti i stanja koje se mogu ustanoviti tokom pregleda očiju je dugačak, što je dodatni razlog da preventivni pregledi očiju postanu vaša rutina.

PREGLEDOM OKA OTKRIVA SE STANJE ORGANIZMA

Pregledom oka mogu se otkriti mnoge sistemske i hronične bolesti. Očno dno je jedino mesto na kome lekar može videti krvne sudove bez bilo kakvih drugih dijagnostičkih procedura.

DIJABETES I  POVIŠEN OČNI PRITISAK

Oftalmolog može videti stanje vaših krvnih sudova i ustanoviti promene koje su uzrokovane povišenim krvnim pritiskom. Oftalmološkim pregledom mogu se otkriti rani znaci šećerne bolesti što je od velikog značaja kako bi se započela terapija i sprečile komplikacije.

TUMORI

Oko je deo mozga, pa otečenost očnog nerva može biti prvi znak različitih bolesti i zbivanja u mozgu (tumor, krvarenja, zapaljenska stanja…).

PREVENTIVNI PREGLEDI

Zbog važnosti pravovremenog uočavanja promena na očnom živcu i porasta rizika za razvoj glaukoma, većina stručnjaka savetuje češće oftalmološke preglede nakon 40. godine života.

Osobe između 40. i 55. godine života na pregled bi trebalo da idu najmanje jednom u tri godine, između 55. i 65. godine makar jednom u dve godine, a osobe starije od 65 godina bi trebalo da obave očni pregled jednom godišnje.

REUMATODNI ARTRITIS

Očni znakovi reumatoidnog artritisa najčešće uključuju crvene oči s dubokom jakom boli. Ovaj simptom može signalizirati skleritis, bolnu upalu bjeloočnice koja zahtjeva medicinsku terapiju.

PREVENCIJA GLAUKOMA

Merenje očnog pritiska je brza i praktična metoda kojom se postavlja sumnja na glaukom, ali rezultati merenja nisu poptuno pouzdani odnosno, pacijenti koji imaju glaukom ne moraju obavezno imati i povišen očni pritisak tako da je kompletan pregled oftalmologa ipak neophodan. Oftalmolog će pogledati očno dno i obratiti posebnu pažnju na promene na očnom živcu. Bez detaljnog dijagnostičkog pregleda ove promene mogu ostati neprimećene.

SUVOĆA OKA

Savremeni način života, koji podrazumeva dugo sedenje za računarom, ali i godine, su faktori rizika za razvoj sindroma suvog oka. Problemi sa suznim filmom su česti, a posebno su pogođene žene koje su ušle u menopauzu. Znak suvog oka, može biti i preterano suzenje što može zavarati pacijenta. Sindrom suvog oka se ne može izlečiti, ali pravilno postavljanje dijagnoze i primena veštačkih suza mogu ublažiti simptome i otkloniti smetnje na duže vreme. Uzrok suvog oka može biti i uzimanje lekova iz grupe antidepresiva i diuretika, koji se često koriste kod starijih pacijenata.

PROMENE U UNUTRAŠNJOSTI OKA

Degenerativne promene u staklastom telu (gel koji ispunjava unutrašnjost oka), razvijaju se postepeno. Staklasto telo menja prozirnost i konzistenciju. Kao posledica ovih promena javljaju se “mušice” ili plivajuća zamućenja oka. Ove promene su češće što smo stariji i 50 odsto osoba starijih od 70 godina ih ima. U većini slučajeva nema razloga za brigu, ali ako se pojave naglo, a praćene su i  bljeskovima potrebno je obratiti se što pre oftalmologu.

Pregledom unutrašnjosti oka može se utvrditi uticaj ovih degenerativnih promena na mrežnjaču oka. Ukoliko se periferna oštećenja mrežnjače ne otkriju na vreme može doći do ablacije mrežnjače (odignuća).

Pregled očnog dna može otkriti i ranu fazu senilne makularne degeneracije koja je vodeći uzrok gubitka vida kod osoba starijih od 65 godina. Makularna degeneracija se ne može izlečiti, ali napredovanje promena se može usporiti i zaustaviti njen dalji razvoj.

DIOPTRIJA I ŽIVOTNA DOB

Staračka dalekovidost je najčešći problem zbog kog pomoć oftalmologa traže osobe starije od 45 godina, koje ranije nisu imale probleme sa vidom. Staračka dalekovidost je problem sa vidom na blizinu i nastaje kao posledica smanjenja eleastičnosti očnog sočiva. Kod kratkovidih osoba, ove promene takođe postoje, ali nisu izražene, tako da najčešće nema potrebe za korekcijom “minus” dioptrije. Posle 65. godine, akomodacija skoro da potpuno nestaje tako da je i kratkovidim osobama potrebna korekcija dioptrije na blizinu.

Bez obzira na to da li primetite problem sa vidom ili ne, opšti oftalmološki pregled se preporučuje bar jednom godišnje. Taj pregled podrazumeva proveru vidne oštrine, merenje očnog pritiska, snimanje na biomikroskopu svih struktura prednjeg dela oka i pregled očnog dna.

Categories
Uncategorized

Oporavak nakon operacije katarakte

Katarakta dovodi do slabljenja, a u poslednjoj fazi zamućenja sočiva, dolazi i do gubitka vida. Katarakta se može izlečiti isključivo operacijom, koju je najbolje što ranije obaviti, jer je tada i oporavak lakši.

ŠTA JE KATARAKTA

Katarakta predstavlja zamućenje prirodnog sočiva u oku, zbog kojeg pacijent primeti slabljenje vida. Od postepenog zamućenja, vremenom dolazi i do privremenog slepila usled potpunog zamućenja sočiva u poslednjoj fazi bolesti koju nikako ne bi trebalo dozvoliti da se razvije.

Kada se pojavi katarakta, nju nije moguće izlečiti kapima, poboljšati vid naočarima, sa jačom dioptrijom, niti je ublažiti posebnom ishranom. Katarakta se može ukloniti isključivo operacijom. Savremena metoda operacije ultrazvučnom tehnikom omogućava bezbednu operaciju katarakte u njenom ranom stadijumu sa pojavom prvih smetnji vida, umesto mučnog čekanja da katarakta sazri i prolaska kroz stanje privremenog slepila.

Ultrazvučnim aparatom odstranjuje se sadržaj zamućenog sočiva u ovojnici, odnosno kapsuli prirodnog sočiva, i ugrađuje se savitljivo specijalno dizajnirano veštačko intraokularno sočivo koje ostaje trajno u oku, preuzimajući funkciju prirodnog sočiva.

KADA JE PRAVO VREME ZA OPERACIJU KATARAKTE

Preporuka je da se operacija obavi onda kada oslabljen vid, koji katarakta izaziva, počne da ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Važno je napomenuti da, ukoliko se katarakta operiše u ranijoj fazi, operacija je bezbednija, kraće traje i prolazi sa minimalnim procentom komplikacija, a oporavak vida je daleko brži.

DA LI JE OPORAVAK NAKON OPERACIJE BOLAN

U prvih nekoliko dana posle operacije, većina pacijenata nema nikakve ili minimalne smetnje kao što su blagi osećaj grebanja i peckanja, a ređe crvenilo i suzenje oka. Svi navedeni simptomi su normalni i postepeno nestaju.

KAKO DA SE PONAŠAM NAKON OPERACIJE KATARAKTE

Oftalmolog će svakom pacijentu nakon operacije naglasiti da u postoperativnom oporavku ne sme trljati oči.

Treba da se umiva pažljivo, bez pritiskanja očiju, uz brisanje blagim tapkanjem. Prilikom pranja kose, potrebno je voditi računa da šampon ne dođe u kontakt sa očima.

Zabranjeno je saginjanje, podizanje teškog tereta i teži fizički poslovi u prve 2-3 nedelje. Isti režim odnosi se i na sportske aktivnosti, kao i plivanje.

U cilju prevencije infekcija, treba izbegavati boravak u prljavim, prašnjavim, klimatizovanim i zadimljenim prostorijama.

Vožnja je dozvoljena 5-7 dana posle operacije, ali umerenim tempom. Duge, naročito noćne, vožnje svakako treba izbegavati prve 2-3 nedelje.

Ženama se skreće pažnja da ne koriste šminku za oči u prve 2-3 nedelje nakon operacije.

POVRATAK NA POSAO NAKON OPERACIJE KATARAKTE

Svim pacijentima koji su u radnom odnosu, oftalmolog će prepisati poštedu od rada u određenom periodu posle operacije katarakte.

Dužina bolovanja zavisi najviše od vrste zanimanja i radnog mesta, ali i subjektivnog osećaja pacijenta nakon operacije.

KONTROLNI PREGLEDI NAKON OPERACIJE

U postoperativnom periodu je veoma važno da pacijent bude disciplinovan i da se pridržava uputstava lekara, koje pacijent dobija usmeno i pismeno.

Potpuna stabilizacija vida traje oko 2-3 nedelje. U ovom periodu obavezno je svakodnevno primenjivati terapiju propisanu od strane oftalmologa i pridržavati se posebnog higijenskog režima, kao i režima svakodnevnih aktivnosti.

Neophodno je redovno ići na kontrole, kako bi se pratilo stanje operisanog oka i adekvatno vodila terapija. Prva kontrola je dan nakon operacije, a sledeća posle 7 dana.

Categories
Uncategorized

Čmičak

Čmičak se javlja kada dođe do upale žlezda koje se nalaze u kapku. Može se javiti kako sa unutrašnje, tako i sa spoljne strane kapka. Iako je u pitanju relativno bezopasan zdravstveni problem, svako ko se susreo sa njim zna koliko neugodan čmičak može da bude, naročito ako se ne reaguje na vreme.

KAKO NASTAJE ČMIČAK

Na ivicama naših kapaka nalaze se izvodi lojnih i modifikovanih znojnih žlezda. Kroz žlezdane kanaliće koji vode do izvoda konstantno se luči mastan, sluzavi sekret. Ukoliko dođe do zastoja u lučenju, žlezda otiče i započinje zapaljenski proces. Ova akutna gnojna upala obično je lokalizovana i poznata je kao čmičak (lat. Hordeolum). Najčešći uzrok infekcije je bakterija Staphylococcus aureus, koja je često prisutna na koži. Izvod na kapku obično dolazi u kontakt sa uzročnikom infekcije zbog trljanja očiju prstima. Takođe se čmičak mnogo češće javlja kod osoba koje imaju hronični blefaritis (zapaljenje rubova kapaka).

VRSTE I SIMPTOMI ČMIČKA

U zavisnosti od lokacije na kapku, čmičak može biti spoljašnji i unutrašnji. Ukoliko je zahvaćen folikul trepavica, na rubu kapka, govorimo o spoljašnjem čmičku. Upala lojne žlezde unutar kapka, do koje dolazi usled zastoja u eliminaciji sekreta, poznata je kao unutrašnji čmičak. Zbog toga što svojim izgledom i strukturom ova vrsta upale podseća na zrno ječma, čmičak je u nekim krajevima poznat i kao ječmenac.

Na mestu upale prvo se javlja neprijatan osećaj grebanja, kao da je u oku prisutno strano telo. Ova pojava je praćena crvenilom, pojačanom osetljivošću i otokom mesta gde je infekcija započela. Nakon prvih simptoma dolazi do formiranja bolne crvene loptice sa beličastim ili žućkastim vrhom. Svi simptomi su praćeni pojačanim lučenjem suza, a pacijenti se često žale i na to da im smeta svetlost. Otok ponekad može da zahvati i ceo kapak. Ono što je karakteristično za čmičak jeste da veoma često izgleda kao nešto izuzetno ozbiljno, pa brojni pacijenti odlaze oftalmologu uplašeni. Iako je u osnovi bezopasan, čmičak nikako ne sme biti zapušten, jer to onda može stvarno da preraste u veći problem. Dok se čmičak ne smiri, ne treba nositi kontaktna sočiva i ne treba se šminkati.

  • Crvenilo
  • Otok
  • Bolna osetljivost
  • Suzenje
  • Osećaj stranog tela

DIJAGNOZA I LEČENJE

Nakon pregleda i postavljene dijagnoze, najčešći savet koji oftalmolog daje pacijentu jeste zagrevanje upaljenog mesta pomoću toplih suvih obloga. Ovaj postupak se ponavlja više puta u toku dana i pomaže ubrzanom sazrevanju čmička. Naime, čmičak najčešće prođe bez ikakve spoljašnje intervencije za pet do sedam dana, tako što gnojni sadržaj iscuri kroz izvod kanalića i otok nestane. Nikako ne treba pritiskati i cediti čmičak. Prema potrebi oftalmolog će preporučiti i upotrebu antibiotskih ili kortikosteroidnih masti ili kapi, nekada i kombinovano. Retki su slučajevi u kojima pacijent mora da prima antibiotike oralno, sistemski, i to se obično događa kod pojave višestrukih dugotrajnih čmičaka. Hirurško pražnjenje sadržaja upaljenog čmička se radi u slučajevima kada je to zaista neophodno, što je, srećom, retka pojava.

MOGUĆE KOMPLIKACIJE

Dešava se da upaljeni sadržaj ne iscuri, već se oko njega stvori kapsula. Ova pojava je u medicini poznata pod nazivom halacion. U pitanju je najčešće bezbolna loptica koja se primećuje na kapku i ponekad može da izazove smetnje u vidu. Halacion se uklanja hirurškim putem, što je rutinska intervencija.

Neki ljudi su skloniji razvoju ovog očnog problema. U tu grupu spadaju dijabetičari, osobe koje imaju seboreju, hronične bolesti koje su im iscrple organizam i oslabile imunitet, kao i pacijenti sa povišenim nivoom masnoća u krvi. Čmičak se može pojaviti i kao reakcija na stres ili na nehigijensko okruženje.

Categories
Uncategorized

Lasersko skidanje dioprtije i trudnoća

Lasersko skidanje dioptrije, koje spada u refraktivnu hirurgiju, predstavlja jednu od najbolje prihvaćenih i najuspešnijih intervencija na ljudskom telu, kojoj se do sada podvrgnulo blizu 40 miliona ljudi širom sveta. Procenat uspešnosti ove operacije iznosi 95%, a učestalost komplikacija je manja od 1%.

Međutim, kada je reč o trudnicama trebalo bi da se posavetuju sa oftalmologom o najboljoj opciji.

Promene u nivou hormona – promene u dioptriji

Usled hormonskih promena, zadržavanja tečnosti u organizmu kao i povećane količine krvi, većina trudnica će primetiti da se određene promene dešavaju i sa njihovim očima. Promene u nivou hormona mogu uzrokovati male promene u dioptriji. Jedna od mogućih dijagnoza može biti tzv. “lažna kratkovidnost” koja nastaje zbog grčenja ili preteranog naprezanja akomodacionog mišića (čija je funkcija da nam omogući jasno razlikovanje predmeta bez obzira na njihovu udaljenost). Takođe, hormonske promene, kao i promena sastava suznog filma, dovode do povećane suvoće očiju i iritacija. Zadržavanje vode u organizmu može prouzrokovati blago uvećanje ili zadebljanje rožnjače oka. Ova mala promena čula vida može dovesti do toga da trudnici bude neprijatno dok nosi naočare, koje su joj odgovarale pre trudnoće.

Sve navedene promene su normalne i srećom kratkotrajne, te nestaju u prvih nekoliko meseci nakon porođaja ili po prestanku dojenja. Ipak, ove promene su dovoljan razlog zašto se lasersko skidanje dioptrije ne savetuje trudnicama i dojiljama.

Lasersko skidanje dioptrije pre trudnoće

Rezultati prethodno urađene laserske korekcije vida neće biti narušeni u toku trudnoće. Ta intervencija se preporučuje pre i posle porođaja, a tokom trudnoće i dojenja se korekcija vida laserskim putem ne preporučuje. Ako planirate trudnoću i želite laserski skinuti dioptriju, najbolje bi bilo da skinete dioptriju barem 3 meseca pre trudnoće. Lasersko skidanje dioptrije je elektivan zahvat (nije nužan) pa nije problem ako se pričeka pravo vreme za njega.

Strah da će trudnoća ili sam čin poroda dovesti do vraćanja dipotrije je u potpunosti neosnovan i predstavlja samo jednu od predrasuda koje su u vezi sa ovom intervencijom.

Lasersko skidanje dioptrije tokom trudnoće

Ako ste već trudni, a želite laserski skinuti dioptriju, preporuka je da se pričeka sa zahvatom. Iako su promene na očima tokom trudnoće izrazito retke, a ukoliko dođe do promene dioptrije, ona će nestati kada se hormonski status stabilizuje. Prilikom izbora vrste porođaja (carski rez) laserska korekcija vida nema uticaja na rožnjaču. Uticaj na rožnjaču imaju drugi parametri poput stanja očnog dna, koje treba pregledati makar jednom godišnje. Zbog hormonskih promena i promena u suznom filmu javlja se suvoća oka i bilo bi najbolje pričekati kraj trudnoće odnosno stablilni menstrualni ciklus.

Prirodan porođaj ili carski rez

Verovatno ste već negde čuli, ili pročitali, da žene koje imaju visoku dioptriju nikako ne smeju da se porode prirodnim (vaginalnim) putem iz razloga što mogu oštetiti vid, pa čak i u potpunosti izgubiti vid prilikom napinjanja. Ovo je potpuno netačno.

Visoka dioptrija sama po sebi nije indikacija za carski rez. Ali, ukoliko pored izrazito visoke dioptrije postoje i drugi problemi sa okom, kao što je oslabljena/oštećenja mrežnjača i glaukom (visok očni pritisak), u tom slučaju se trudnici može predložiti carski rez kao opcija, ali i dalje nije obavezan, već je stvar ličnog izbora. Ogroman broj žena se iz straha odlučuje za carski rez, što nije ništa neuobičajeno. Niko ne bi želeo da poveća postojeći problem sa vidom i njihova odluka da rode bebu carskim rezom je sasvim logična u tom slučaju.

Vid nakon porođaja

Najčešće tegobe vezane za vid i oči koje pogađaju mame nakon porođaja su migrene, suvoća oka, crvenilo, naduvenost i zamućen vid. Dobra stvar je što su ove tegobe uglavnom privremene i povlače se u kretkom vremenskom periodu nakon porođaja. Mnoge žene se žale kako im se vid pogoršao nakon porođaja, a ono što se zapravo desilo jeste da se vid, usled bolje prokrvljenosti u trudnoći donekle izoštrio a zatim se vratio u prvobitno stanje nakon rođenja bebe, što je stvorilo iluziju da se vid pogoršao dok je zapravo ostao u istom stanju kakav je i bio pre. Naravno, može se desiti i da se vid prosto pogoršao u tom nekom periodu, nevezano od porođaja i trudnoće.

Categories
Uncategorized

Prvi dečiji oftalmološki pregled

Često govorimo o bitnosti prvog preventivnog dečijeg pregleda od strane oftalmologa. Taj pregled je najbolje obaviti u 3. ili 4. godini života ukoliko roditelji ne primećuju ništa što bi ih oftalmologu dovelo ranije. Ukoliko roditelji primate da detetu oko beži, ili da se previše približava TV uređaju, telefonu, tabletu ili bilo šta drugo što je nespecifično vezano za oči deteta, savetuje se da se prvi pregled obavi što pre i da se ne čeka navedeni uzrast.

Prvi preventivni pregled je veoma važan i zbog toga da bi se na vreme otkrila potencijalna dioptrija ili razlika u dioptriji dva oka koja može dovesti do slabovidosti, a koja je nažalost trajna posledica po nečiji vid. Ukoliko se nešto tako na prvom pregledu uoči ostaje dovoljno vremena da se pomoću određenih vežbi i odgovarajućih naočara vidna oštrina značajno popravi. Ono što roditelji moraju znati je da su rezultati tretmana uvek bolji ako se sa tretmanom krene u ranijem periodu života deteta. Sam razvoj vidne oštrine traje do detetetove 7. (eventualno 8. godine), ali se mogućnost popravljanja vidne oštrine pomoću navedenih tretmana smanjuje kako se dete približava ovom uzrastu. Ovo je upravo razlog zašto se nakon redovnog školskog sistematskog pregeda pred upis u školu kod dece kod koje se primeti problem ne mogu dobiti očekivani rezultati jer se upravo u tom periodu završava razvoj vine oštrine.

Osim samog pregleda, koji je kod dece nesto duži nego kod odraslih, od izuzetne važnosti je da dete bude dobro pripremljeno za pregled. Sa decom treba razgovarati, objasniti im da je lekar neko ko je dobronameran, da će se sa njim igrati, gledati određene zanimljive sličice itd. Ukapavanje kapi za širenje zenica je veoma bitno obaviti na prvom pregledu, jer se jedino tako može utvrditi tačna dioptrija i pregledati očno dno. Ovo iskustvo zna da bude neprijatno (ne i bolno), naročito deci. To ne znači da deci ne treba reći da će im neko ukapati po jednu kapljicu u oba oka koja može malo da ih pecne, ali insistirajte da im objasnite kako to nije nista strašno i da sasvim brzo prođe.

Deca u ovom uzrastu najčešće ne znaju slova i brojeve pa im se vid na blizinu i daljinu provera pokazivanjem određenih sličica (Lea symbols). Bilo bi dobro da pre pregleda pokažete detetu te simbole (mogu se lako pronaći na internetu), kako bi dete znalo da ih imenuje i na pregledu. To je od izuzetne važnosti jer se na prvom pregledu usled detetove nesigurnosti može dobiti lažan utisak da dete ne vidi dobro, a zapravo samo ne može da se seti nekog oblika i često na tom stadijumu ispitivanja saradnja prestaje.

Osim što je zadatak lekara da uspostavi odgovarajuću komunikaciju sa detetom i prilagodi se njegovom načinu razmišljanja, nekada nije loše stimulisati decu da će nakon pregleda ako budu poslušni i saradljivi dobiti neku manju nagradu. Iz dosadasnjeg iskustva, to se pokazalo vrlo efikasno.

Categories
Uncategorized

Astigmatizam

Astigmatizam ili cilindar je često stanje kod kojeg površina oka (rožnjača) nije pravilno zakrivljena, što dovodi do zamagljenog vida. Zbog toga, svetlosni zrаci u oku se nepravilno prelаmaju i ne seku se u tački jasnog vida na mrežnjači nego se rasipaju. Ovo uzrokuje pojavu dioptrije, a astigmаtizаm je jedаn tip dioptrije koji se među pacijentima popularno zove cilindri.

Znаci i simptomi аstigmаtizmа mogu biti:

  • Mutna ili iskrivljena slika
  • Žmirkanje pri gledanju na blizinu i na daljinu
  • Zаmor očiju
  • Glаvoboljа
  • Vrtoglavica i razdražljivost
  • Opšti umor

Posledica stalnog napora oka da bi se stvorila jasna slika su slabost i zamor oka, glavobolje različitih intenziteta kao i vrtoglavice, razdražljivost i opšti umor.

Osoba sa astigmatizmom žmirka pri pogledu i na blizinu i na daljinu. Ove osobe često, kao i kratkovide, pri čitanju materijal primaknu veoma blizu očima. Takođe veoma često takve osobe ne nose nikakvu korekciju.

Osobe sa urođenim astigmatizmom većeg stepena najčešće ni ne znaju da imaju mutan vid jer nikada nisu imali jasan vid. Ukoliko ne nose nikakvu korekciju tokom detinjstva dok se razvija vid,veoma često nastaje slabovidost slabijeg oka, a dominantno oko preuzima na sebe funkciju čula vida.