Dečija Oftalmologija u Novom Sadu
Oftalmološki pregled deteta jedan je od najvažnijih pregleda koje treba obaviti do 4. godine života. Intenzivan razvoj vida traje do kraja 7. godine života, a dok se vid razvija, poremećaji se mogu i moraju lečiti kako bi se omogućio normalan razvoj dečjeg oka i vida. Među najčešćim bolestima oka koje je nužno lečiti u dečjoj dobi spadaju strabizam, slabovidost (lenjo oko, ambliopija), dečja katarakta, nistagmus (titranje oka).
Očni pregled dece
Oftalmološki pregled deteta traje do dva sata i obuhvata: određivanje vidne oštrine na blizinu i daljinu, testove za strabizam i stereovid, širenje zenica i određivanje objektivne dioptrije i kompletan pregled prednjeg i zadnjeg dela oka.
Metode određivanja vidne oštrine različite su u zavisnosti od uzrasne dobi. Kod malih beba upotrebljavaju se posebne kartice s uzorkom uz pomoć kojih se utvrđuje koja veličina uzorka izaziva bebinu pažnju te se rezultat upoređuje s tablicama propisanima za dob.
Za decu predškolskog uzrasta upotrebljavaju se sličice (Lea simboli) koje su napravljene po jednakim propisima kao slova za odrasle. Za što bolji uvid u stanje oštrine vida potrebno je dete ispitati kako prepoznaje sličice na blizinu i na daljinu. Za decu školskog uzrasta koriste se tablice slova kao i za odrasle.
Očni pregled dece podrazumeva uzimanje ortoptičkog statusa (pregled za strabizam). Služi za proveru položaja i uredne pokretljivosti, kao i saradnje između oba oka. U ovom delu pregleda ustanovljava se vrsta i meri se veličina strabizma, utvrđuju se poremećaji binokularnog vida (ima li dete prilikom gledanja urednu saradnju oba oka), slabovidost (lenjo oko), kao i nistagmus (titranje očiju). Utvrđuje se i razvijenost stereovida (3D vida) uz pomoć stereotestova (test Titmus, test Lang). Kod dece ili odraslih koji imaju nistagmus (titranje oka) u ovom delu pregleda obavljaju se potrebna dodatna merenja.
Procedura određivanja objektivne dioptrije deteta nešto je drugačija nego kod odraslih zbog jake prilagodljivosti (akomodacije) dečjeg oka koje ponekad s lakoćom prikrije i veće dioptrije. Kako bi se isključila ta pojava, potrebno je raširiti zenice, što se postiže kapanjem kapi u nekoliko navrata, a cela procedura traje oko sat vremena. Preporučljivo je kod kuće pripremiti dete na to da će se u oči kapati kapljice i da će nakon pregleda mutnije videti (od nekoliko sati do dan). Nakon što su zenice potpuno proširene, radi se objektivno određivanje dioptrije – skijaskopiranje, izuzetno važno za određivanje moguće skrivene dioptrije ili nekog drugog poremećaja vida i određivanje odgovarajućih naočara. Iako je za određivanje oštrine vida potrebna saradnja deteta, objektivna dioptrija može se odrediti i kod najmanje dece jer za to nije potrebna saradnja deteta.
Strabizam
Strabizam je poremećaj položaja ili pokretljivosti očiju kod kojeg oba oka nemaju zajednički smer gledanja. Kod zdravih očiju oba oka stoje pravo gledajući u istu tačku, a pokreti pomeranja su usklađeni. U nekim slučajevima strabizam nastaje jer je ograničena pokretljivost jednog oka u određenom smeru. Kod dece je strabizam najčešće urođen ili se razvija u ranoj dečijoj dobi, ali može nastati i kod mehaničkih povreda i različitih neuroloških i internističkih bolesti. Kod odraslih ljudi strabizam često nastaje nakon povreda glave ili oka zbog paralize nekih od mišića koji pokreću oko. Isto tako može nastati i u sklopu nekih endokrinoloških i imunoloških bolesti (bolesti štitaste žlezde). Najčešće oko stoji prema unutra (esotropia) ili prema spolja (egzotropija), a nešto je ređi vertikalni otklon oka. Isto je tako često povezan s drugim poremećajima vida (slabovidost, refrakcijske greške, nistagmus).
Urođena katarakta
Ponekad se dete može roditi sa kataraktom na jednom ili čak na oba oka. Takve urođene katarakte nastaju obično zbog poremećaja u razvoju ili usled nekih infekcija dok je još dete u majčinom stomaku. S obzirom na to da zamućena sočiva sprečavaju ulazak svetla u oko čak i ako je ostatak oka u potpunosti zdrav, ako se katarakta odmah ne ukloni, vid deteta neće moći da se razvije, te će ostati visoko slabovido i nakon uspešno urađene operacije. Zbog toga će dečiji oftalmolog savetovati operaciju urođene katarakte što ranije, još kod beba.
Suzenje oka
Kod sasvim male dece, još za vreme dojenja, roditelji često brinu jer detetu „suzi oko“. Odmah po rođenju to može biti posledica infekcije u porođajnom traktu i zahteva lečenje lokalnim antibiotikom. Međutim, mnogo je češće posledica neotvaranja kanala koji se nalazi između oka i nosa, radi čega dolazi do nakupljanja viška suza u suznoj kesici, koja se nalazi na početku kanala, te do vraćanja viška suza prema oku.
To je vrlo lako proveriti pritiskom u području kanalića zbog kojeg će doći do naglog izlaska sekreta prema oku. Kod 90% dece kanalić se spontano otvori tokom prve godine života. Dok oko nije upaljeno, nije potrebno davanje nikakvih antibiotika, nego samo redovno ispiranje i masiranje u području kanalića prema instrukcijama oftalmologa kako bi se desilo spontano otvaranje. Kod malog broja dece kanalić se ne otvori tokom prve godine te je onda potrebno otvoriti kanalić tankom sondom u opštoj anesteziji. Zahvat traje desetak minuta a dečiji oftalmolog ga izvodi vrlo tankim sondama prilagođenim uzrastu deteta. Posle takvog zahvata još je neko vreme potrebno masiranje i higijena.
U retkim slučajevima u kojima se kanalić nakon sondiranja ne otvori, zahvat se može ponoviti s ugradnjom silikonske cevčice koja se u oku ostavlja šest meseci kako se otvoreni kanalić ne bi spontano ponovno zatvorio.
Slabovidost (ambliopija)
Ako su vidne oštrine smanjene na oba oka, dete jasno pokazuje znakove slabijeg vida te roditelji potraže pomoć i odvedu dete na oftalmološki pregled. No, ako je vid oslabljen samo na jednom oku, roditelji i okolina ne primećuju problem, s obzirom na to da se dete koristi boljim okom, a potpuno nesvesno zanemari slabije oko. Pri tome mozak preuzima informacije koje dolaze iz boljeg oka i s obzirom na to da ne može složiti dve različite slike, informacije iz slabijeg oka se potiskuju, što dovodi do razvoja slabovidosti, odnosno zaostajanja u razvoju oka koje se ne upotrebljava.
Ako se to događa u najranijoj dobi kada mozak i oko još nisu razvijeni vid na zahvaćenom oku može ostati jako slab, jer slabije oko postaje zapostavljeno od početka i ne dobije šansu da se razvija. Šansa da će dete imati takav problem je veća ako neko u porodici ima sličan problem.
Pravovremeni očni pregled dece omogućava da se otkrije slabovido ili kako ga neki zovu lenjo oko, a kada se to desi dečiji oftalmolog će propisati detetu odgovarajuću korekciju naočarima te sprovesti zatvaranje (okluziju) zdravog oka kako bi se slabije oko prisililo da gleda i da se na taj način razvija. Period zatvaranja oka zavisi od dubine ambliopije i uzrasta deteta, a varira od sat vremena do šest sati dnevno.
Flaster (okluder) je potrebno staviti preko oka, a ne na naočare kako bi se onemogućilo da oko gleda sa strane. Dokazano je da je efekt okluzije veći ukoliko dete radi nešto poput crtanja, čitanja, igranja igrica. S obzirom na to da se deca često opiru nošenju flastera, potrebno je puno strpljenja i upornosti kako bi se postigao željeni efekat. Dete koje jako slabo vidi na nepokriveno oko više će se opirati zatvaranju dominatnog oka nego ono s boljim vidom. Roditeljima to treba biti znak za još veću upornost i strpljenje.
Zašto izabrati nas?
Specijalna bolnica za oftalmologiju Bulevar raspolaže sa dve vrhunski opremljene operacione sale za operaciju katarakte, ugradnju premium sočiva, operaciju glaukoma i za lasersko skidanje dioptrije, kao i sa jednom manjom operacionom salom, gde se obavljaju manji hirurški zahvati poput uklanjanja čmička, davanje injekcija za lečenje bolesti žute mrlje i drugo. Pored operacionih sala, bolnica raspolaže i sa 7 ambulanti, od kojih je jedan kabinet za dijagnostiku i jedan retinološki, a u ostalih pet se svakodnevno obavljaju detaljni očni pregledi za decu i odrasle.
- ultrazvučna dijagnostika – neinvazivna dijagnostička metoda koja uz pomoć UZ talasa daje podatke o veličini, građi (strukturi) i promenama unutar oka
- kompjuterizovano vidno polje – je dijagnostička metoda pomoću koje se postavlja rana dijagnoza glaukoma, procenjuju oštećenja vida nastala kod postojanja glaukoma i prati efikasnost antiglaukomske terapije
- OCT (optička koherentna tomografija) za najprecizniju automatsku i neinvazivnu spektralnu analizu slojeva i unutrašnje strukture mrežnjače, očnog nerva i rožnjače
- pentacam AXL – unapređena verzija Pentacam GR-a, koji pored analize visoke rezolucije rožnjače i prednjeg segmenta oka, omogućava precizno merenje aksijalne dužine oka; služi za dijagnostiku keratokonusa, glaukoma, ali i za proračun sočiva koja će se ugraditi u toku operacije katarakte
- fokometar – Lens Chek Pro – za određivanje dioptrije, pupilarne distance i UV transmitanse optičkih stakala i sočiva
- iCare topometar – aparat za automatsko merenje intraokularnog pritiska; komforno merenje čak i za decu
Yag laser – Parametri ovog lasera omogućavaju hirurgu visoku preciznost i efikasnost uz korišćenje niskih energetskih nivoa talasa. Koristi se u terapiji glaukoma i lečenju sekundarne katarakte.
Argon laser – najčešće se primenjuje u procedurama retinalne fotokoagulacije kod lečenja bolesti mrežnjače, pre svega lečenju dijabetesne retinopatije. Pored lečenja dijabetesne retinoptije primenjuje se i u lečenju drugih bolesti mrežnjače koje uključuju makularne edeme različitih uzroka, ruputura retine koje se obično javljaju kod viših miopija, vaskularnih bolesti mrežnjače kao što su okluzije vena mrežnjače i drugih.
Sve procedure koje se rade argon laserom spadaju u ambulantne procedure, rade su u lokalnoj, kapljičnoj anesteziji, potpuno su bezbolne i pacijent nepsoredno posle intervencije ide kući.
Iskustva naših korisnika
