Skriveni simptomi ozbiljnih očnih bolesti

Mnoge ozbiljne očne bolesti, poput glaukoma, makularne degeneracije i dijabetičke retinopatije, mogu se razvijati postepeno bez ozbiljnijih početnih simptoma. Samim tim ove bolesti mogu značajno da utiču na smanjenje jasnoće vida a samim tim i smanjenje kvaliteta života.

Razumevanje i prepoznavanje ranih simptoma kao i redovni preventivni oftalmološki pregledi od suštinskog su značaja za rano otkrivanje ovih bolesti, njihovog lečenja i smanjenja rizika od trajnog oštećenja vida. 

Glaukom

Glaukom predstavlja grupu bolesti koje dovode do oštećenja vidnog živca. Često se naziva i tihim kradljivcem vida jer su simptomi u početku neprimetni. Pacijenti mogu da postanu svesni da se nešto dešava sa vidom tek u kasnijem stadijumu kad je već došlo do trajnog oštećenja vida. To je drugi najčešći uzrok slepila u svetu. Najznačajni faktor rizika za razvoj glaukoma jeste povišen očni pritisak ali se glaukom može javiti i kada je očni pritisak u granicama referentnih vrednosti.

Simptomi glaukoma su sledeći:

1. Gubitak perifernog vida – ovo je najčešći simptom glaukoma koji se javlja postepeno i često ga pacijenti primete kasno, kad je već došlo do oštećenja vida. Periferni vid se postepeno sužava i dovodi do “tunelskog vida”.
2. Glavobolja i bol u predelu očiju – povišen očni pritisak može biti uzrok glavobolja koje mogu biti blage ili vrlo intenzivne ukoliko se skok očnog pritiska desi naglo. Blage glavobolje se često zanemare.
3. Halo efekti oko svetlosti – oko izvora svetla, neki ljudi primete rasipanje svetlosti. Ovo je izraženije noću.
4. Zamagljen vid – povremeno zamagljenje vida može biti rani simptom glaukoma, naročito prilikom skoka očnog pritiska. Ovaj simptom se može pripisati umoru ili suvoći očiju.

Makularna degeneracija

Makularna degeneracija odnosno senilna degeneracija žute mrlje je jedan od vodećih uzroka gubitka vida kod osoba starijih od 50 godina. Kod ove bolesti dolazi do degeneracija (propadanja) fotoreceptora odnosno ćelija koje primaju sliku. Ova bolest oka se javlja u dva oblika: suva i vlažna makularna degeneracija. Obe oštećuju centralni vid te je otežano čitanje, prepoznavanje lica, vožnja kao i druge, svakodnevne aktivnosti.

Skriveni simptomi makularne degeneracije:

1. Krivljenje slike – krivljenje linija kao i njihovo zamućenje su često simptomi koje pacijenti prvo primete. Ovo može u početku biti vrlo diskretno. Objekti ravnih ivica kao što su prozori i vrata počinju da deluju talasasto i iskrivljeno.
2. Pojava tamnih tačaka u vidnom polju – tamne fleke koje su fiksirane i ne pomeraju se sa pokretima očiju takodje mogu biti znak makularne degeneracije
3. Teže raspoznavanje lica – kako se gubi jasan centralni vid, prepoznavanje lica postaje sve teže.

Dijabetička retinopatija

Dijabetička retinopatija je posledica dugogodišnjeg dijabetesa odnosno šećerne bolesti i loše regulisanog šećera u krvi. Dolazi do oštećenja krvnih sudova u oku što za posledicu ima krvarenja i izlivanje tečnosti u mrežnjači (retini). U svojim ranim fazama obično ne daje nikakve simptome. 

Simptomi dijabetičke retinopatije:

1. Variranje vidne oštrine – varijacije u oštrini vida su često prvi simptom loše regulisanog šećera koji se obično pripiše drugim uzročnicima poput suvoće očiju. Ovaj simptom pacijenti obično zanemaruju.
2. Fleke u vidnom polju – fiksirane tamne fleke u vidnom polju mogu biti rezultat uznapredovale dijabetičke retinopatije kada dođe do krvarenja u mrežnjači
3. Pad vidne oštrine – slabljenje vida može biti posledica ove bolesti, koji se može javiti u svim njenim fazama.

Prevencija

Kako sve navedene bolesti mogu da napreduju polako i bez primetnih ranih simptoma u očuvanju vida značaju imaju preventivni pregledi oftalmologa. 

Za zdrave osobe mladje od 40 godina savetuje se pregled oftalmologa jednom u godinu do dve dana a za osobe starije od 40 godina jednom godišnje.

Evo nekoliko saveta za očuvanje zdravlja očiju

1. Redovni očni pregledi – rano otkrivanje bolesti i započinjanje lečenja znače i očuvanje vida.
2. Zdrava ishrana i fizička aktivnost – adekvatna ishrana bogata vitaminima i mineralima kao i fizička aktivnost doprinose očuvanju opšteg zdravlja organizma a samim tim i očiju.
3. Sunčane naočare sa adekvatnom UV zaštitom – UV zračenje može da dovede do oštećenja vida
4. Ne pušite – pušenje povećava rizik od makularne degeneracije i drugih očnih bolesti.

Prepoznavanjem i reagovanjem na promene u vidu možemo dovesti do ranog otkrivanja bolesti oka. Samim tim je i šansa za uspešno lečenje veća. 

Oftalmološki pregled na našoj Klinici možete zakazati pozivanjem call centra na 021/661 00 00 ili popunjavanjem web formulara.