Spisak bolesti i stanja koje se mogu ustanoviti tokom pregleda očiju je dugačak, što je dodatni razlog da preventivni pregledi očiju postanu vaša rutina.
PREGLEDOM OKA OTKRIVA SE STANJE ORGANIZMA
Pregledom oka mogu se otkriti mnoge sistemske i hronične bolesti. Očno dno je jedino mesto na kome lekar može videti krvne sudove bez bilo kakvih drugih dijagnostičkih procedura.
DIJABETES I POVIŠEN OČNI PRITISAK
Oftalmolog može videti stanje vaših krvnih sudova i ustanoviti promene koje su uzrokovane povišenim krvnim pritiskom. Oftalmološkim pregledom mogu se otkriti rani znaci šećerne bolesti što je od velikog značaja kako bi se započela terapija i sprečile komplikacije.
TUMORI
Oko je deo mozga, pa otečenost očnog nerva može biti prvi znak različitih bolesti i zbivanja u mozgu (tumor, krvarenja, zapaljenska stanja…).
PREVENTIVNI PREGLEDI
Zbog važnosti pravovremenog uočavanja promena na očnom živcu i porasta rizika za razvoj glaukoma, većina stručnjaka savetuje češće oftalmološke preglede nakon 40. godine života.
Osobe između 40. i 55. godine života na pregled bi trebalo da idu najmanje jednom u tri godine, između 55. i 65. godine makar jednom u dve godine, a osobe starije od 65 godina bi trebalo da obave očni pregled jednom godišnje.
REUMATODNI ARTRITIS
Očni znakovi reumatoidnog artritisa najčešće uključuju crvene oči s dubokom jakom boli. Ovaj simptom može signalizirati skleritis, bolnu upalu bjeloočnice koja zahtjeva medicinsku terapiju.
PREVENCIJA GLAUKOMA
Merenje očnog pritiska je brza i praktična metoda kojom se postavlja sumnja na glaukom, ali rezultati merenja nisu poptuno pouzdani odnosno, pacijenti koji imaju glaukom ne moraju obavezno imati i povišen očni pritisak tako da je kompletan pregled oftalmologa ipak neophodan. Oftalmolog će pogledati očno dno i obratiti posebnu pažnju na promene na očnom živcu. Bez detaljnog dijagnostičkog pregleda ove promene mogu ostati neprimećene.
SUVOĆA OKA
Savremeni način života, koji podrazumeva dugo sedenje za računarom, ali i godine, su faktori rizika za razvoj sindroma suvog oka. Problemi sa suznim filmom su česti, a posebno su pogođene žene koje su ušle u menopauzu. Znak suvog oka, može biti i preterano suzenje što može zavarati pacijenta. Sindrom suvog oka se ne može izlečiti, ali pravilno postavljanje dijagnoze i primena veštačkih suza mogu ublažiti simptome i otkloniti smetnje na duže vreme. Uzrok suvog oka može biti i uzimanje lekova iz grupe antidepresiva i diuretika, koji se često koriste kod starijih pacijenata.
PROMENE U UNUTRAŠNJOSTI OKA
Degenerativne promene u staklastom telu (gel koji ispunjava unutrašnjost oka), razvijaju se postepeno. Staklasto telo menja prozirnost i konzistenciju. Kao posledica ovih promena javljaju se “mušice” ili plivajuća zamućenja oka. Ove promene su češće što smo stariji i 50 odsto osoba starijih od 70 godina ih ima. U većini slučajeva nema razloga za brigu, ali ako se pojave naglo, a praćene su i bljeskovima potrebno je obratiti se što pre oftalmologu.
Pregledom unutrašnjosti oka može se utvrditi uticaj ovih degenerativnih promena na mrežnjaču oka. Ukoliko se periferna oštećenja mrežnjače ne otkriju na vreme može doći do ablacije mrežnjače (odignuća).
Pregled očnog dna može otkriti i ranu fazu senilne makularne degeneracije koja je vodeći uzrok gubitka vida kod osoba starijih od 65 godina. Makularna degeneracija se ne može izlečiti, ali napredovanje promena se može usporiti i zaustaviti njen dalji razvoj.
DIOPTRIJA I ŽIVOTNA DOB
Staračka dalekovidost je najčešći problem zbog kog pomoć oftalmologa traže osobe starije od 45 godina, koje ranije nisu imale probleme sa vidom. Staračka dalekovidost je problem sa vidom na blizinu i nastaje kao posledica smanjenja eleastičnosti očnog sočiva. Kod kratkovidih osoba, ove promene takođe postoje, ali nisu izražene, tako da najčešće nema potrebe za korekcijom “minus” dioptrije. Posle 65. godine, akomodacija skoro da potpuno nestaje tako da je i kratkovidim osobama potrebna korekcija dioptrije na blizinu.
Bez obzira na to da li primetite problem sa vidom ili ne, opšti oftalmološki pregled se preporučuje bar jednom godišnje. Taj pregled podrazumeva proveru vidne oštrine, merenje očnog pritiska, snimanje na biomikroskopu svih struktura prednjeg dela oka i pregled očnog dna.
