Problemi sa vidom postali su svakodnevna pojava u modernom društvu, a najčešće refraktivne greške uključuju kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam. Svaka od ovih grešaka utiče na način na koji vidimo okolinu, ali na različite načine. Razumevanje razlika između ovih stanja, simptoma i načina njihove korekcije može vam pomoći da prepoznate problem na vreme i obezbedite odgovarajući tretman. U ovom blogu, razmotrićemo kratkovidost, dalekovidost, i astigmatizam, razlike u refraktivnim greškama, kao i različite dostupne opcije za korekciju vida u klinici Bulevar u Novom Sadu.
Šta su refraktivne greške?
Refraktivne greške su stanja koja se javljaju kada svetlost koja ulazi u oko nije pravilno fokusirana na mrežnjači, što dovodi do zamagljenog vida. Ove greške mogu nastati zbog nepravilnog oblika rožnjače, dužine oka ili snage prirodnog sočiva. Tri najčešće refraktivne greške su kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam, i svaka od njih ima specifične simptome i tretmane.
Šta je kratkovidost?
Kratkovidost (miopija) je stanje u kojem ljudi jasno vide objekte koji su blizu, dok su objekti u daljini zamućeni. Ovo se dešava jer je očna jabučica predugačka ili je rožnjača previše zakrivljena, pa svetlost koja ulazi u oko nije pravilno fokusirana na mrežnjači, već je fokusirana ispred nje. Kratkovidost je često nasledna, ali može se pogoršati ako se puno vremena provodi u blizini ekrana ili u uslovima slabog osvetljenja.
Simptomi kratkovidosti
Simptomi kratkovidosti uključuju:
- Zamagljen vid na daljinu, naročito pri vožnji, gledanju televizije ili čitanju oznaka na većoj udaljeosti.
- Naprezanje očiju, posebno pri pokušaju da se jasno vidi udaljeni objekat.
- Česte glavobolje usled naprezanja očiju.
Kratkovidost se obično dijagnostikuje tokom rutinskog pregleda vida, kada oftalmolog koristi optometrijske testove za merenje fokusa svetlosti.
Šta je dalekovidost?
Dalekovidost (hipermetropija) predstavlja suprotnost kratkovidosti. U ovom slučaju, svetlost koja ulazi u oko se fokusira iza mrežnjače, što čini da objekti koji se posmatraju (naročito na blizinu) izgledaju zamagljeno. Dalekovidost može biti uzrokovana manjom očnom jabučicom ili slabije zakrivljenom (ravnijom) rožnjačom.
Simptomi dalekovidosti
Simptomi dalekovidosti uključuju:
- Zamagljen vid pri gledanju objekata, naročito na blizu (čitanje, rad na računaru, itd.).
- Naprezanje očiju prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti koje zahtevaju fokusiranje na blizu.
- Umor i bol u očima nakon dugog rada na blizu.
Ako primetite ove simptome, važno je da uradite kompletan oftalmološki pregled sa šiernjem zenica, jer se dalekovidost često može pogrešno povezati sa naporom ili umorom.
Šta je astigmatizam?
Astigmatizam je stanje koje se javlja kada je oblik rožnjače nepravilno zakrivljen, što dovodi do nepravilnog fokusiranja svetlosti na mrežnjači. Dok kratkovidnost i dalekovidost obično utiču na vid u određenim udaljenostima, astigmatizam utiče na sve udaljenosti, čineći da objekti deluju zamućeno ili izduženo.
Astigmatizam može biti prisutan uz kratkovidost ili dalekovidost, pa osoba može imati kombinovano stanje koje ometa vid na više načina. U nekim slučajevima, astigmatizam može biti prisutan od rođenja, dok se u drugim slučajevima može razviti nakon povrede oka ili hirurškog zahvata.
Simptomi astigmatizma
Simptomi astigmatizma mogu uključivati:
- Zamagljen vid na svim udaljenostima.
- Naprezanje očiju i glavobolje usled nepravilnog fokusiranja svetlosti.
- Iskrivljene linije ili oblici, naročito pri gledanju tekstova ili objekata.
Razlike u refraktivnim greškama
Sve pobrojane refrakcione anomalije imaju sličan problem – na loš način prelamaju svetlost u oku, ali svaka od njih utiče na vid na različite načine. Kratkovidost utiče na vid na daljinu, dalekovidost na vid na blizinu (ali isto tako i na daljinu, što dosta zavisi i od uzrasta pacijenta), dok astigmatizam utiče na sve udaljenosti i može izazvati zamućenje i iskrivljavanje slike.
Korekcija vida naočare i sočiva
Vid se najčešće koreiguje nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva, pomoću kojih se uspostavlja bolji fokus svetlosti na samoj mrežnjači, čime se ujedno omogućava jasniji vid. Korekcija vida pomoću naočara ili sočiva se bazira na jačini dioptrije koja je potrebna za ispravljanje specifične refraktivne greške.
- Naočare su najpopularnija opcija jer su jednostavne za upotrebu i mogu se prilagoditi različitim potrebama.
- Kontaktna sočiva su praktična opcija za one koji ne žele da nose naočare, ali zahtevaju pažljivu upotrebu i održavanje.
Obe opcije su efikasne za korekciju kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma, a izbor zavisi od ličnih preferencija, životnog stila kao i od oftalmoloških indikacija – nisu svi kandidati sa nošenje kontaktnih sočiva.
Korekcija vida u klinici Bulevar
Pored određivanja naočara ili kontaktnih sočiva, u našoj klinici imate mogućnost laserskog skidanja dioptrije kako bistese trajno rešili dioptrije. Laserska korekcija vida je napredna tehnologija pomoću koje možete trajno rešiti kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam.
Zaključak
Svaka od gore navedenih refrakcionih grešaka utiče na vid na različite načine, ali uz pravilnu dijagnozu i korekciju vida pomoću naočara ili sočiva, možete postići jasan vid i poboljšati kvalitet života. Ako ste primetili da slabije vidite, posetite oftalmologa i obavite kompletan oftalmološki pregled kako biste dobili pravu dijagnozu I korekciju koja vam je neophodna.
