Čmičak se javlja kada dođe do upale žlezda koje se nalaze u kapku. Može se javiti kako sa unutrašnje, tako i sa spoljne strane kapka. Iako je u pitanju relativno bezopasan zdravstveni problem, svako ko se susreo sa njim zna koliko neugodan čmičak može da bude, naročito ako se ne reaguje na vreme.
KAKO NASTAJE ČMIČAK
Na ivicama naših kapaka nalaze se izvodi lojnih i modifikovanih znojnih žlezda. Kroz žlezdane kanaliće koji vode do izvoda konstantno se luči mastan, sluzavi sekret. Ukoliko dođe do zastoja u lučenju, žlezda otiče i započinje zapaljenski proces. Ova akutna gnojna upala obično je lokalizovana i poznata je kao čmičak (lat. Hordeolum). Najčešći uzrok infekcije je bakterija Staphylococcus aureus, koja je često prisutna na koži. Izvod na kapku obično dolazi u kontakt sa uzročnikom infekcije zbog trljanja očiju prstima. Takođe se čmičak mnogo češće javlja kod osoba koje imaju hronični blefaritis (zapaljenje rubova kapaka).
VRSTE I SIMPTOMI ČMIČKA
U zavisnosti od lokacije na kapku, čmičak može biti spoljašnji i unutrašnji. Ukoliko je zahvaćen folikul trepavica, na rubu kapka, govorimo o spoljašnjem čmičku. Upala lojne žlezde unutar kapka, do koje dolazi usled zastoja u eliminaciji sekreta, poznata je kao unutrašnji čmičak. Zbog toga što svojim izgledom i strukturom ova vrsta upale podseća na zrno ječma, čmičak je u nekim krajevima poznat i kao ječmenac.
Na mestu upale prvo se javlja neprijatan osećaj grebanja, kao da je u oku prisutno strano telo. Ova pojava je praćena crvenilom, pojačanom osetljivošću i otokom mesta gde je infekcija započela. Nakon prvih simptoma dolazi do formiranja bolne crvene loptice sa beličastim ili žućkastim vrhom. Svi simptomi su praćeni pojačanim lučenjem suza, a pacijenti se često žale i na to da im smeta svetlost. Otok ponekad može da zahvati i ceo kapak. Ono što je karakteristično za čmičak jeste da veoma često izgleda kao nešto izuzetno ozbiljno, pa brojni pacijenti odlaze oftalmologu uplašeni. Iako je u osnovi bezopasan, čmičak nikako ne sme biti zapušten, jer to onda može stvarno da preraste u veći problem. Dok se čmičak ne smiri, ne treba nositi kontaktna sočiva i ne treba se šminkati.
- Crvenilo
- Otok
- Bolna osetljivost
- Suzenje
- Osećaj stranog tela
DIJAGNOZA I LEČENJE
Nakon pregleda i postavljene dijagnoze, najčešći savet koji oftalmolog daje pacijentu jeste zagrevanje upaljenog mesta pomoću toplih suvih obloga. Ovaj postupak se ponavlja više puta u toku dana i pomaže ubrzanom sazrevanju čmička. Naime, čmičak najčešće prođe bez ikakve spoljašnje intervencije za pet do sedam dana, tako što gnojni sadržaj iscuri kroz izvod kanalića i otok nestane. Nikako ne treba pritiskati i cediti čmičak. Prema potrebi oftalmolog će preporučiti i upotrebu antibiotskih ili kortikosteroidnih masti ili kapi, nekada i kombinovano. Retki su slučajevi u kojima pacijent mora da prima antibiotike oralno, sistemski, i to se obično događa kod pojave višestrukih dugotrajnih čmičaka. Hirurško pražnjenje sadržaja upaljenog čmička se radi u slučajevima kada je to zaista neophodno, što je, srećom, retka pojava.
MOGUĆE KOMPLIKACIJE
Dešava se da upaljeni sadržaj ne iscuri, već se oko njega stvori kapsula. Ova pojava je u medicini poznata pod nazivom halacion. U pitanju je najčešće bezbolna loptica koja se primećuje na kapku i ponekad može da izazove smetnje u vidu. Halacion se uklanja hirurškim putem, što je rutinska intervencija.
Neki ljudi su skloniji razvoju ovog očnog problema. U tu grupu spadaju dijabetičari, osobe koje imaju seboreju, hronične bolesti koje su im iscrple organizam i oslabile imunitet, kao i pacijenti sa povišenim nivoom masnoća u krvi. Čmičak se može pojaviti i kao reakcija na stres ili na nehigijensko okruženje.
